Francusko-belgijski strip - O Autorima

Žan Van Ham

Ovaj belgijski strip-scenarista i romanopisac (rođen 1939) poznat je po nekoliko belgijsko-francuskih stripova, ali najveću slavu je postigao svojim serijalom o severnjačkom junaku Torgalu. Završivši poslovnu administraciju, radio je jedno vreme kao novinar. Paralelno s tim, počeo je da piše, tako da je od 1976. profesionalni pisac. Pisao je romane i scenarije za film (Diva, 1981).

Godine 1977. udružuje se s tada malo poznatim poljskim crtačem Gžegožem Rosinskim i taj tim stvara Torgala, srednjovekovnu legendu prepletenu s herojskom epskom fantastikom. Strip je izlazio u časopisu Tintin i za kratko vreme je postao veoma popularan.

Tokom sledeće decenije, Van Ham piše još dva veoma čitana i dugovečna serijala, strip XIII i Largo Vinč (potonji prema svojim romanima). Crtači s kojima je sarađivao uvek su negovali realističan crtež, čak i kada je Van Hamov scenario, kao u Torgalu, naginjao fantastici.

Njegov rad na Torgalu završen je 2006. godine, albumom broj 29, a strip je nastavio da crta Rosinski, u saradnji s drugim scenaristom.

Van Ham i danas važi za jednog od najprodavanijih evropskih strip-scenarista.

Gžegož Rosinski

Poljski strip-crtač (rođen 1941), školovan umetnik koji je do poznih sedamdesetih bio poznat po brojnim ilustracijama za knjige, a u to vreme je radio i nekoliko popularnih stripova u Poljskoj.

U drugoj polovini sedamdesetih, odlazi u Belgiju na osnovu stipendije i tamo upoznaje Žana van Hama, s kojim započinje slavni serijal Torgal, jedan od najpopularnijih evropskih stripova. Od 1980. izašla su 34 albuma tog stripa. Rosinski je crtao i neke stripove za časopis Spiru. Po povratku u Poljsku, nastavio je saradnju s francusko-belgijskim autorima, ali se 1981. godine, zbog nepovoljne društveno-političke situacije u domovini, preselio u Belgiju (gde je, u početku, živeo s Van Hamovom porodicom). Krajem osamdesetih radi i na drugim serijalima, a 2001. s Van Hamom počinje serijal Vestern (Western), u kojem drastično menja stil.

Po Van Hamovom napuštanju serijala Torgal, Rosinski nastavlja da ga crta u saradnji s drugim scenaristom.

Žan Tabari

Ovaj francuski strip-crtač rođen je u Stokholmu 1930. godine, a svoj stripski debi doživeo je 1956, u časopisu Vajon (Vaillant), nekadašnjem glasilu francuske komunističke partije, kasnije preimenovanom u Pif, za koji je kasnije crtao i druge stripove.

Dugogodišnju saradnju sa scenaristom Reneom Gosinijem započinje 1962. godine, isprva na stripu Lez aventir di kalif Arun el Pusa (Les Aventures du Calife Haroun el Poussah), u kojem se pojavio antijunak Iznogud. Serijal je, dobivši pravog protagonistu, preimenovan u Iznogud. Ostalo je istorija.

Tabari je s Gosinijem za časopis Pilot (u kojem je izlazio i Iznogud) stvorio i serijal Valanten le vagabon (Valentin le vagabond).

Posle Gosinijeve smrti (1977), nastavio je sam da radi na Iznogudu. Umro je 2011. godine.

Rene Gosini

Ovaj francuski urednik i strip-scenarista (1926–1977) postigao je internacionalnu slavu radom na tri francusko-belgijska stripa: na Asteriksu sa Alberom Uderzom, na Taličnom Tomu s Morisom, i na Iznogudu sa Žanom Tabarijem. Među poznatije njegove stripove ubraja se i Umpah Pah, vestern iz vizure Indijanaca, koji je takođe stvarao sa Uderzom.

Rođen je u Parizu, u porodici jevrejskih imigranata iz Poljske, ali je detinjstvo proveo u Buenos Ajresu. Sa 17 godina ostaje bez oca i počinje da radi. Veoma brzo ulazi u vode kojima će celog života ploviti, budući da sa 19 godina postaje ilustrator u marketinškoj agenciji.

Posle Drugog svetskog rata teško pronalazi posao, sve do 1948, kada se zapošljava u malom američkom studiju u kojem upoznaje znamenite kolege iz branše – Žižea i Morisa. U Parizu pak upoznaje Albera Uderza i tako počinje njihova dugogodišnja saradnja. Od sredine pedesetih postaje veoma aktivan na sceni i piše za razne časopise, a 1959. sindikat koji je on osnovao pokreće ključni stripski časopis Pilot. U prvom broju izašla je i prva avantura Asteriksa, koji je odmah osvojio simpatije čitalaca. Sledeće godine, on postaje glavni urednik Pilota, ali nastavlja da piše scenarije za razne stripove. U saradnji sa crtačem Žanom Tabarijem, objavljuje epizodu o bagdadskom kalifu u časopisu Rekord, ali s tim serijalom nastavlja u Pilotu, nazvavši ga Iznogud. Sarađivao je i sa čuvenim magazinom Spiru.

Gosini je umro u Parizu, od srčanog udara prilikom redovnog testa opterećenja, u lekarskoj ordinaciji. Za sobom je ostavio delo od neprocenjivog značaja za evropski i svetski strip, kao i armiju poklonika širom sveta.

Alehandro Žodorovski

Ovaj vanserijski umetnik (dramski pisac, pozorišni i filmski reditelj, glumac i pantomimičar, muzičar, duhovni vođa i – autor stripova) rođen je 1929, u porodici ukrajinskih Jevreja (Jodorovski), u Čileu (Hodorovski), a najveću slavu stekao je u Francuskoj (Žodorovski), tako da, prema sopstvenim rečima, samog sebe oslovljava nadimkom koji su mu skovali Francuzi: Žodo.

U mladosti je pisao pesme i bavio se pozorištem (kao pisac i glumac). Posebno ga je zanimala pantomima, pa je u jednom trenutku imao svoju trupu, a sarađivao je i sa slavnim Marselom Marsoom.

Zanimanje za teatar odvelo ga je i u filmske vode. Pisao je scenarije, režirao i glumio u svojim ostvarenjima, umetničkim, nadrealističkim, ezoteričnim i provokativnim filmovima kratkog i dugog metra, od kojih su najznačajniji El Topo (1970) i Sveta planina (The Holy Mountain, 1973). Važan je i njegov pokušaj da ekranizuje Dinu Frenka Herberta, grandiozni projekat u kojem je, između ostalih, trebalo da učestvuju Mebijus, H. R. Giger i muzička grupa Pink Flojd. Uprkos tom propalom projektu, nastavio je da snima filmove do danas.

Paralelno s filmskim radom, Žodo stvara i stripove. Najraniji radovi datiraju iz sredine šezdesetih, a posle svog četvrtog filma udružuje se s Mebijusom na čuvenom Inkalu (1981). U skladu sa svojim mističkim svetonazorom (sebe naziva ateistom mistikom), Inkala je dobrim delom zasnovao na tumačenju i simbolici tarota (sam lik Džona Difula predstavlja kartu Budale), a osnovni serijal se s vremenom proširio na ono što danas zovemo Žodoverzumom, to jest svemirom Metabarona. Tu spadaju svi albumi o Džonu Difulu (Inkal, Pre Inkala, Posle Inkala, Završni Inkal), kao i serijali o Metabaronima i tehnopapama. Crtači koji su sarađivali na ovim stripovima listom su vanserijski: Mebijus, Zoran Janjetov, Huan Himenez, Hoze Ladron.

Pored naučnofantastičnih stripova, Žodo je radio i na stripovima sa istorijskom tematikom, a uspešan je i njegov i Mebijusov strip Le ker korone (Le Coeur coronné), satira na religiozne teme. Takođe, sarađivao je i sa italijanskim autorom Milom Manarom na stripu koji se bavi porodicom Bordžija.

Herman Ipen

Rođen kao Herman Ipen 1938. godine u belgijskoj provinciji Lijež, Herman (ime po kojem ga ceo svet zna) je ušao u svet stripa 1964, epizodom od četiri strane stvorenom za legendarni francusko-belgijski stripski časopis Spiru (Spirou). Pre toga se školovao za stolara i radio kao dekorater enterijera. Primetio ga je veoma plodni i značajni strip-autor Greg (Mišel Renije), pa ga je angažovao kao crtača na svom stripu Bernard Princ, a 1969. isti tandem je počeo s vestern serijalom Komanča.

Godine 1977. Herman počinje sa sopstvenim autorskim radovima, a dve godine kasnije izlazi prvi broj slavnog serijala Džeremaja, koji i dalje traje i koji je Hermanu obezbedio mesto u analima frankofonog, evropskog i svetskog stripa. Lutanja i avanture otpadnika Džeremaje i njegovog saputnika Kurdija po postapokaliptičnoj Americi stekli su armiju poklonika širom planete.

Herman je, pored Džeremaje, stvorio i veliki broj zasebnih grafičkih romana i stripova, kao i serijal Tornjevi Boa Morija. Priče koje Herman priča uglavnom su mračne, realistične i žestoke, često se bave problemima čovekove prirode i društva uopšte, a crtež i kolor su savršeno prilagođeni temama i veoma karakteristični.

Hermanovi stripovi su prevedeni na mnoge evropske jezike i u mnogim zemljama (uključujući i zemlje bivše Jugoslavije) uživaju kultni status.

Jeste li znali da se bagdadski veliki vezir Iznogud, čuveni antijunak, u nekadašnjim prevodima u domaćim strip-revijama zvao Al Podvali?

Jeste li znali da kosmati i adamantijumskim kandžama opremljeni Vulverin zapravo nema veze s vukom, već sa žderavcem, sisarem iz porodice kuna?

Jeste li znali da je čuveni Sten Li izmislio takozvani Marvelov metod u stvaranju stripa? Taj metod podrazumeva blisku saradnju scenariste i crtača, do te mere da se često i crtači mogu smatrati koscenaristima stripova. Naime, prezauzeti Sten Li često je samo izlagao šturi sinopsis za epizode, koje bi crtač detaljno razvio, a onda bi Sten Li upisivao dijaloge u gotove crteže.

Jeste li znali da se strip-autor Frenk Miler (Betmen: povratak mračnog viteza, Grad greha, Vulverin) pojavio čak u pet filmova u kameo-ulogama – i da je poginuo u svakoj od njih? U Gradu greha, recimo, igra sveštenika kojeg jedan od protagonista, Marv, ubija u ispovedaonici.

Jeste li znali da je mladi Pjer Kilifor, poznatiji kao Pejo (tata štrumpfova), napustio umetničku školu u Briselu posle samo nekoliko meseci studiranja i da su mu profesori rekli da nikad neće izgraditi karijeru kao strip-crtač?