Marvel - O Autorima

Sten Li

Rođen kao Stenli Martin Liber davne 1922. godine, Sten Li (pseudonim kojim se potpisao na jednom od svojih prvih objavljenih radova i koji je kasnije uzeo kao zvanično ime) predstavlja najveću legendu američkog superherojskog stripa i maltene je sinonim za Marvel, u kreativnom, komercijalnom i korporativnom smislu. Od kasnih pedesetih, kada je, s plejadom čuvenih crtača (Stiv Ditko, Džon Romita, Džek Kirbi, Džon Bušema i drugi), kao idejni otac i scenarista izveo revoluciju u superherojskom stripu, predstavivši čitaocima junake koji su imali ljudske osobine, stvarne vrline i mane, koji su se angažovali u superherojskim avanturama ali se i bavili ovozemaljskim, često prozaičnim nevoljama svog vremena, Sten Li je kumovao nastanku i razvoju impresivne galerije likova uz koje su odrastale generacije poklonika širom sveta. Provevši ceo radni vek u matičnom Marvelu, on je s pozicije scenariste i urednika prešao na mesto izdavača, a u jednom trenutku je bio postavljen i za generalnog direktora. Na tom se položaju nije dugo zadržao jer ga je, po njegovim rečima, suviše odvajao od kreativnog procesa koji toliko voli.

Sten Li je otac većine Marvelovih superheroja koji će vam pasti na pamet. Prvi junaci koje je ponudio bili su Fantastična četvorka, koja je odmah doživela uspeh. Tu su, zatim, i Hulk, Ajron Men, Tor, X-meni, Srebrni Letač, Derdevil, Osvetnici i mnogi drugi, a junak izašao iz njegovog pera koji će privući najviše pažnje – pažnje koja ne jenjava više od pola veka – svakako je Spajdermen, s pravom proglašen najpopularnijim Marvelovim junakom.

Kao scenarista koji je bio zatrpan poslom i uslovljen veoma kratkim rokovima, Sten Li je usavršio model rada na stripu poznat kao „marvelov stil“ i koji podrazumeva intenzivnu saradnju scenariste i crtača na razradi ideja i usložnjavanju zapleta, tako da se može reći da su crtači dobrim delom bili i koscenaristi velikog broja epizoda.

Džon Bušema

Smatraju ga jednim od udarnih crtača šezdesetih i sedamdesetih godina, kada se Marvel ustoličavao kao vodeći izdavač stripova i fenomen pop-kulture. Poznat je po radu na mnogim ključnim Marvelovim serijalima, od Osvetnika i Srebrnog Letača, preko Konana, do dugih nizova epizoda Hulka i Fantastične četvorke, ali i Tarzana i Doka Sevidža. Radio je tokom godina na toliko junaka da se teško može naći Marvelov strip za koji Džon Bušema nije u olovci nacrtao bar jednu epizodu.

U mladosti se zanimao kako za superherojske, tako i za avanturističke stripove (Princ Valijant, Flaš Gordon, Teri i pirati…), ali i za komercijalnu ilustraciju (Norman Rokvel, N. K. Vajet…), a u svet stripa je ušao 1948, kao saradnik Stena Lija u firmi Tajmli komiks, iz koje se kasnije razvio Marvel. Isprva je radio na Niku Fjuriju iz Štita, zatim na Hulku, da bi se okušao na Osvetnicima, serijalu koji je postao njegov zaštitni znak.

U crtežu duguje mnogo uzorima iz mladosti, ali i Džeku Kirbiju, kolegi iz Marvela, čiji je akcioni naboj preuzeo i prilagodio svom senzibilitetu. Posle skoro pola veka rada u Marvelu, Bušema u istoriji stripa ostaje zabeležen kao jedna od legendi te kuće – i te umetnosti uopšte.

Džek Kirbi

Rođen kao Džejkob Kurcberg, ovaj slavni američki crtač ušao je u svet stripa još tridesetih godina prošlog veka. Stekavši dobru reputaciju radom za najveće izdavače stripa: DC komiks, Harvi komiks, Tajmli komiks (budući Marvel) i druge, stvorio je, još pre osnivanja Marvela, s kolegom Džoom Sajmonom, uspešnog superherojskog lika – Kapetana Ameriku. Tokom pedesetih je radio na velikom broju projekata, od kojih su neki bili vezani za njegovu stripsku kompaniju, a onda su nastupile ključne šezdesete i saradnja sa scenaristom i urednikom Stenom Lijem, kada Kirbi učestvuje u stvaranju plejade junaka koji će ostati popularni do današnjeg dana (Fantastična četvorka, X-meni, Hulk, Tor, Ajron Men i mnogi drugi). Čak je nacrtao i prvu epizodu Spajdermena, koja je trebalo da bude objavljena u časopisu Amazing Fantasy broj 15, ali je Sten Li ipak odlučio da Stiv Ditko ponovo nacrta tu pilot-epizodu. Kirbi je bio veoma talentovan i svestran crtač i snalazio se u stripovima različitih žanrova, od romansi, preko ratnih stripova i krimića, do vesterna. Ali najznačajniji je njegov doprinos u prikazivanju upravo likova superheroja, jer je uneo realizam u slike i priče inače pune fantazije i natprirodnog. Strip-crtači koji su dolazili u Marvel generacijama su se obučavali podražavajući stil Džeka Kirbija, jedne od najznamenitijih ličnosti takozvanog srebrnog doba Marvela.

Kirbi napušta Marvel 1970. godine i prelazi u suparnički DC komiks, a kasnije je radio i za televiziju, kao i za nezavisne stripove. Umro je 1994. i u njegovu čast je ustanovljena Nagrada „Džek Kirbi“, kao i „Džek Kirbi hol ov fejm“.

Kris Klermont

Strip-scenarista (ali i prozni pisac), slavu je stekao radeći godinama na superpopularnom serijalu X-meni. Zapravo, zahvaljujući njemu je ta skupina mutanata, koje su mnogi smatrali drugorazrednim herojima Marvela, postigla ogroman uspeh.

Rođen je 1950. godine u Velikoj Britaniji, ali od svoje treće godine živi u Sjedinjenim Državama, gde je svojevremeno želeo da postane glumac, pisac i režiser, bez mnogo vere u posao sa stripovima u koji već beše ušao. Ali, dok se mučio s glumačkom karijerom, u Marvelu je dospeo na poziciju stalnog scenariste. Novine koje je uneo u osmišljavanje zapleta i razradu likova donele su mu kultni status reformatora superherojskog stripa.

Smatraju ga prvim autorom koji je ozbiljno shvatio i obradio ženske likove u superherojskom stripu (Feniks, Mistik, Roug, Storm…), a zaslužan je i za posebnu popularnost jednog člana X-mena, pošto je 1982, sa crtačem Frenkom Milerom, stvorio legendarnu priču o Vulverinu.

Uz X-mene, Klermont je radio i na drugim stripovima, kao i na žanrovskim romanima (naučna fantastika, epska fantastika), od kojih je neke pisao sa slavnim Džordžom Lukasom.

Džon Bern

Kao i njegov kolega Kris Klermont, Džon Bern je rođen 1950. u Velikoj Britaniji, a karijeru i slavu je stekao u Sjedinjenim Državama. Poznat je po scenarističkom i crtačkom radu za mnoge američke stripske superheroje, poglavito za X-mene i Fantastičnu četvorku, kao i po oživljavanju franšize Supermena za DC komiks. Pisao je i prve epizode Minjolinog serijala Helboj, a i strip Star trek za IDW pablišing.

Prvi susret s Marvelom ostvario je preko legendarnog Stena Lija i Džeka Kirbija, radeći na Fantastičnoj četvorki davne 1962. Ali pravi proboj načinio je u saradnji s Krisom Klermontom i njegovim oživljenim X-menima. Taj tim je stvorio neke od legendarnih epizoda serijala, kao što su priča o Proteju i trodelna epizoda „Dani buduće prošlosti“. Počeo je tako što je crtao u olovci, ali je s vremenom postao pravi koautor X-mena, jer je aktivno učestvovao i u osmišljavanju zapleta.

Posle X-mena je dugo radio na Fantastičnoj četvorki i taj period se naziva i drugim zlatnim dobom Fantastične četvorke.

Džon Romita Stariji

Prvi posao koji je dobio za Marvel bilo je tuširanje naslovnice Džeka Kirbija i crteža Dona Heka za epizodu Osvetnika iz 1965. godine.

Džon Romita, rođen u Bruklinu 1930, do tada je već skoro dvadeset godina bio u svetu stripa, radeći honorarno za razne izdavače, dobrim delom i za Tajmli komiks (kasnije Atlas komiks), iz kojeg se razvio Marvel. Kao i za mnoge druge crtače, ključno je bilo njegovo upoznavanje sa scenaristom i urednikom Stenom Lijem. On mu je poverio sledeći zadatak – rad na Derdevilu, čija prodaja nije mogla da se meri s prodajom udarnih Marvelovih naslova, ali je znatno porasla po Romitinom pojavljivanju na sceni. Bio je to dobar uvod u Spajdermena, kojeg je Džon Romita preuzeo pošto je prethodni crtač, Stiv Ditko, napustio Marvel. Rad na Spajdermenu svakako predstavlja Romitin magnum opus.

U trenutku kada se latio posla na prijateljskom komšiji, Spajdermen je bio drugi na listama prodaje, ali ubrzo je preuzeo vođstvo i postao najuspešniji Marvelov serijal. Novine koje je uneo Romita (lik Meri Džejn Votson, aktuelne socijalne teme, akcenat na društvenom životu junaka…) samo su doprinele Spajdijevoj popularnosti. Romita je u nizu nacrtao preko 40 epizoda, a kasnije je crtao Spajdermena i za novine.

Od 1973. Romita postaje i umetnički direktor Marvela, što mu daje mogućnost da doprinese razvoju i drugih likova, kao što su Vulverin, Panišer (Punisher), Tigra

Sin Džona Romite, Džon Romita mlađi, takođe je poznat strip-crtač.

Jeste li znali da se bagdadski veliki vezir Iznogud, čuveni antijunak, u nekadašnjim prevodima u domaćim strip-revijama zvao Al Podvali?

Jeste li znali da kosmati i adamantijumskim kandžama opremljeni Vulverin zapravo nema veze s vukom, već sa žderavcem, sisarem iz porodice kuna?

Jeste li znali da je čuveni Sten Li izmislio takozvani Marvelov metod u stvaranju stripa? Taj metod podrazumeva blisku saradnju scenariste i crtača, do te mere da se često i crtači mogu smatrati koscenaristima stripova. Naime, prezauzeti Sten Li često je samo izlagao šturi sinopsis za epizode, koje bi crtač detaljno razvio, a onda bi Sten Li upisivao dijaloge u gotove crteže.

Jeste li znali da se strip-autor Frenk Miler (Betmen: povratak mračnog viteza, Grad greha, Vulverin) pojavio čak u pet filmova u kameo-ulogama – i da je poginuo u svakoj od njih? U Gradu greha, recimo, igra sveštenika kojeg jedan od protagonista, Marv, ubija u ispovedaonici.

Jeste li znali da je mladi Pjer Kilifor, poznatiji kao Pejo (tata štrumpfova), napustio umetničku školu u Briselu posle samo nekoliko meseci studiranja i da su mu profesori rekli da nikad neće izgraditi karijeru kao strip-crtač?

1 2 3