Jedini način da Sten Li, idejni tvorac većine Marvelovih junaka, stvori heroja jačeg od najjačeg čoveka bio je da od njega načini boga. Pred nama je sin Odinov, bog groma, moćni Tor!

Naslovi u ponudi

Tor 1

1100,00 din.

Opširnije

Sten Li je želeo da stvori novog junaka kojeg će pridružiti panteonu slavnih Marvelovih likova iz srebrnog doba stripa, ali bio je suviše zauzet da bi se detaljno bavio njime, pa je, osmislivši grubo prvu epizodu Tora, svom bratu Leriju Liberu prepustio scenario, a za crtača, bez mnogo premišljanja, odabrao Džeka Kirbija. Tako je nastala prva epizoda Tora, 1962. godine.

Torov otac, moćni Odin, vrhovni bog Azgarda, odlučio je da sina treba da nauči pokornosti i skromnosti, pa ga je poslao na Zemlju i smestio u telo nejakog studenta medicine Donalda Blejka, koji se, boraveći u Norveškoj, susreće s vanzemaljcima. Bežeći od njih, on u jednoj pećini pronalazi štap za koji se ispostavlja da je Torov čekić – Mjolnir. Tada se i Blejk pretvara u boga i pobeđuje došljake iz svemira.

Časopis u kojem se Tor pojavio zvao se Džerni intu misteri (Journey into Mystery) i sadržao je više priča o različitim herojima. Početne Torove epizode imale su 13 stranica, ali je kasnije taj broj varirao, pogotovo kada su epizodama pridodate kratke Priče iz Azgarda, to jest priče o nordijskim bogovima koje su, dok su trajale, pretile da zasene one „glavne“, ovozemaljske Torove avanture. Kasnije su zamenjene pričama o Neljudima. Četiri godine po pojavljivanju moćnog nordijca, časopis je preimenovan u Tor (mart 1966).

Tora veže za Zemlju to što se zaljubljuje u medicinsku sestru Džejn Foster, ali on teži i svom domu Azgardu (kojem ne može da se vrati zbog Odinove zabrane). Na Zemlji nailazi na razne neprijatelje (Razbijač, Zarko, Radioaktivni Čovek, Kobra, Gospodin Hajd, Sivi Gargojl, Azgarđanin Dželat…), ali zapleti dobijaju na širini kada Sten Li uvede Torovog brata i najvećeg neprijatelja – Lokija. Tada saga, koja i danas traje, dobija epsku dimenziju, koja je nedavno uspešno preneta i na film.